Чарлс Као, који је открио нека од физичких својстава стакла 1960-их, поставио је темеље за брзу комуникацију података у информационом добу и познат је као „отац комуникације оптичким влакнима“. Пре пионирског рада др Каоа, било је широко распрострањено веровање да су стаклена влакна непогодна као проводници информација због прекомерног губитка сигнала изазваног расејањем светлости. Др Као је схватио да је пажљивим пречишћавањем стакла могуће створити снопове финих влакана која могу да преносе велике количине информација на велике удаљености уз минимално слабљење сигнала и да могу да замене бакарне жице за комуникацију. Поделио је Нобелову награду за физику 2009. године са канадским физичарем Вилардом С. Бојлом (1924-2011) и америчким научником Џорџом Е. Смитом (1930-). Заједно су изумели уређај са спрегнутим наелектрисањем за претварање оптичких информација у електричне сигнале. Оптичка влакна и уређаји са спрегнутим наелектрисањем омогућавају широкопојасну комуникацију од које зависи савремена медицинска информатика и електронско издаваштво, као и специфични уређаји за снимање у офталмолошким уређајима и микроскопима.

Чарлс Као је рођен 4. новембра 1933. године у Шангају, у Кини. Његов отац, адвокат, стекао је звање доктора права на Универзитету у Мичигену 1925. године, а касније је постао професор на Универзитету Сучжоу у Шангају. Као дете, др Као је код куће студирао класичну кинеску књижевност са тутором и учио енглески и француски језик у међународној школи у Шангају.

Године 1948, др Као је преселио своју породицу у Хонг Конг. Године 1952, др Као је завршио средњу школу на колеџу Светог Јосифа. Затим је отишао у Енглеску да заврши основне студије електротехнике на Политехничком институту Вулвич (сада Универзитет у Гриничу). Године 1965, др Као је докторирао електротехнику на Универзитету у Лондону и радио је као инжењер у Стандардном истраживачком центру за телефоне и каблове у Харлоуу, у Енглеској.

Године 1970. придружио се Кинеском универзитету у Хонг Конгу како би основао Одсек за електротехнику. Године 1974. преселио се у Роанок, Вирџинија, САД, да би радио за ITT Corporation (матичну компанију Standard Telephone and Cable) као главни научник, а касније као директор инжењеринга. Током овог периода, поднето је много кључних патената везаних за оптичка влакна. Године 1982. именован је за првог извршног научника ITT-а и преселио се у Конектикат, где је такође радио као ванредни професор на Универзитету Јејл. Године 1987, др Као се вратио на Кинески универзитет у Хонг Конгу као потпредседник. Пензионисао се 1996. године и од тада је обављао гостујућа професорска места и разне почасне позиције.

Године 2004, др Каоу је дијагностикована Алцхајмерова болест, и он и његова супруга, Меј-ван, бивша Фортран програмерка коју је упознао док је студирао у Лондону педесетих година прошлог века, на крају су се преселили у Калифорнију како би били ближе својој деци. Након што је др Као добио Нобелову награду, његова супруга је у једном интервјуу рекла да ће награда бити искоришћена за плаћање др Каоових медицинских трошкова, што је вероватно први пут да је Нобелова награда коришћена у такву сврху.

Поштанска марка Хонг Конга у част др Каоа издата је 2010. године. Поред Нобелове награде, др Као је добио многе награде, укључујући Фарадејеву медаљу 1989. године, медаљу Александра Грејама 1985. године, Маркони медаљу 1985. године, као и бројне почасне дипломе универзитета и колеџа широм света.